Ta Ljubav

Da bi nadvladao svu svoju slabost
skreceš pogled ka nebu
kao čovek, koji se moli...

Prikupljaš odlučnost
da poput pepeljaste ptice
preletiš iznad krovova.

Obuzet snažnim iskušenjem,
razbijaš misli
i od nas praviš
dve obične senke
oživele u ljudsku figuru.

Sve brže i brže,
naginjući nam tela
kao čudesna sila, jača od straha,
ljubav nas je gurala u leđa
ne dajuči nam da se
osvrnemo,
zastanemo,
uspravimo!

Tako nam ona, kao oreol iznad glave
buknu,
poput plamena.
I mi zasijasmo.

Vesna Lačković