Običan smrtnik

...I tako, izduzen i mrsav
obučen u crno, čekao si kao kakav gavran.
Čekao priliku, jednu za drugom
gladan u probuđenim visinama...
Mogao si da čuješ hujanje zalutalog
i ravnodušnog vetra,
što huči preko tvojih ramena
lomeći ono nezamislivo vreme
odluke i odricanja, sanjarenja 
Ideologije i težnje,
da imaš drugačiju psihološku građu
od običnog smrtnika.

Ipak smo se neočekivano zaustavili
ti i ja,
u mislima,
koračajući u susret,
očajnički naprežući,
da na našim licima vidimo obrise
umesto osmeha,
i skrivenu grimasu nepodnošljivog bola....

Znali smo da će u nama
izrasti ljubav.
Svetlost iz tvojih očiju
rušila je nesklad
u neobjašnjivoj moći
i psihologiji običnog smrtnika.

 Vesna Lačković