Nenadmašni

Kad pobele zvezde
tuga uvek pada u tvoje oči,
nebo i zemlja izmene mesta
i zasigurno vrate
demone iz tebe.

Nenadmašan u dijalogu
koračaš kao Mesec iza oblaka...
I
Nasmešim se svaki put
sa očima punim sjaja
kao da život vidim prvi put.

Nenadmašna u radoznalosti
u lošoj verziji sebe
gutam kao Titan
svu tvoju ljubav.

Zasuze oči svaki put
kad se provuku kroz tebe
i preskoče zidove...
Na jedan dan.
Na jedan sat.