субота, 7. април 2012.

Uvek

Uvek ću ljudima pustiti da pričaju
istinu koju samo oni vide,
pomoći im da prepoznaju trenutak
koji je najtraženiji...

Strpljivo ću slušati od Kulina Bana
do raznih putovanja...

Mirno ću gledati njihovu žudnju
kao zmiju kako gamiže ka meni,
i žudnju i zlo što dolazi od njih.

Ljudi k*o ljudi,
nikog se ne boje,
kamenih srca kao da se rode...

Ali nikada...
Nikada, im neću otkriti tajnu !
Da i anđeli plaču
od tuge silne.
U ljudima samo bunar postoji,
hladan i dubok bez malo topline.

                    Vesna Lačković

1 коментар:

  1. Oni dođu do mene.
    Kažu. žele da me čuju.
    Ali na kraju samo
    Pričaju, pričaju.

    I tako prolazi vreme,
    Dok svojim jezikom truju,
    Istinu svi znamo
    Svi samo pričaju, pričaju.

    A onda bace pogled na mene,
    Jer ćutim sam u uglu
    Sa osmehom oko glave
    Dok oni pričaju, pričaju.

    Da ne skrećem s teme,
    I izvrgnem se ruglu,
    Ispletoh im venac slave,
    Pa me sad poštuju, poštuju?!

    http://omgmrmotiprodajumaglu.blogspot.com/2012/04/prica.html

    ОдговориИзбриши