Saberi se

 

Zamisljas li kad- kad svoj zivot pretocen u knigu?
Svestan si da moras podneti poraze kao trepteje oka...
Mama ti je rekla da ne brines, da je zivot radost...
A ja,ponekad zurim.
Mislim, pokrascu sve misli ovog sveta
i dusa ce mi dobiti krila.
Ah...
Ne raste se od zurbe u nestrpljenja.
Ne raste se od tudjih misli...
Raste se od ravnoteze i duha.
Zamislite da volite ruzu, a da ne volite njen trn,
Da volite a da vas ne boli.
Nemoguce je ne osetiti ponekad poraz!
Majka je uvek govorila, oziljci su tu da nas podsete,
na nase poraze, na nase davanje sebe.
Koliko oziljaka, toliko ogrebotina imas u srcu,
toliki si deo sebe dao.
Ja sam ih imao toliko da se zapitam
da li mi je dusa ziva.
A onda, na tepihu izmedju meseca i zvezda,
Izmedju neba i ravnice, znanja i umeca,
zivi jedna linija za kojom tragas ti.
Ta linija se zove Horizont.
Cuo sam da krije tajnu, iza nje prestaje granica trazenja...
Ne ocajavaj.
Izbroj svoje ogrebotine i rane.
Stavi ih svaku na svoju stranu i
videces koliki si covek.

Vesna Lackovic