Septembar 2001
Da li sam se rodio da pisem pesme,bacam djubre u kontejner, kupujem jeftinu stampu i da zivim medju ljudima?
Otvorio sam prozor zakrcen kojekakvim mislima, grozeci se od istancanih linija koje mi je zivot nudio. Podlegao sam slabostima, padajuci sam u svoje telo. Nesvest je bila ona crta koja je odvajala moje telo od duha ali, uprkos svemu,j a sam ih spajao. Bolelo je. Kao da sam secivom parao povrsinu svoje koze tamo gde je najtanja i najosetljivija. Osetio sam tupi bol a onda je usledio povrsinski sloj, koji je deformisao svaku poru. Secivo je probadalo sve dublje i dublje praveci ranu bez dna. E,tad me puno zabolelo, ali nisam zaplakao. Dozvolio sam secivu da izranja iz mene, zar ja nisam lutka od krvi i mesa?Mozda covek?!
Sedeo sam u drustvu dragog bica i ceo zivot sam podrzavao i rusio zatvorske~kucne zidove koje su mi oni dizali i usmeravali na moju ogorcenu nevinu dusu.
~ Stevane, prenuo me glas, jesi dobro? Bled si, delujes iscrpljeno.
~ Da... Ne znam. Mislim da me nekakva surovost izjeda. Mozda je razlog tome moje dugo odsustvo od kuce, treba mi vremena...znas!
~ Znaci li to da ti nisam nedostajala?
~ O ne, naprotiv.citao sam usput, kniga me zapljusnula sa svih strana.
~ Koju knjigu si citao, o cemu je rec?
~ Bela ruza, odgovorio sam kratko.
Nastalo je cutanje. Branka nije sumnjala u mene i moju ljubav. Bio sam ona njena crta ljubavi i ravnodusnosti i strpljenja i uzivanja
~ Branka, prekinuo sam na casak cutanje koje nam je smetalo, zamisli da ti neko ponudi nekakav clanak u kome bi mogla da izneses svoju unutrasnju misao, svoju unutrasnju uzvisenost tacnije, one velike misli koja se coveku ponekad ucini da je ta misao veca od same glave. O cemu bi ti pisala?
~ Mogucnosti su velike, zamisli se Branka, mogu znaci pisati o bilo cemu; osudama, prevarama, bojama, prirodi, ljudima..
~ Da, ali sta bi ti izabrala od svega toga, - navaljivao sam
~ Pokusala bih da sve to spojim u jedno, razumes.Rekao si veliku misao. Spoj svih tih mogucnosti gradi jedno nebo. Ogromno prostranstvo koje se vidi iz svake zemlje, koje je uvek drugacije, uvek dalje,uvek tu gde jesmo. To je nesto sto izaziva svakog coveka i ujedno ga cini srecnim. Nebo je nesto sto se ne moze oduzeti ili kupiti, podeliti ili naprotiv povrediti. To je ljudska istina nedokuciva sa bilo koje strane, bez tragova staza koja je ikada gazena. Prostranstvo iznad svih nas. Mislim da veceg uzvisenja od njega nema u meni
Cutao sam.i ona je cutala. Svidelo mi se to sto je rekla ,mislila, radila, umela. Ponekad., ponekad sam odlazio od nje. Precesto. Mislio sam o tim odlascima kao o porazima
~ Stevane, zapocinjala je Branka ponovo razgovor, - o cemu je rec u toj knjizi?
~ Govori o jednoj ljubevi i vise zivota. Dakle, Pavle odlazi da radi u Nemacku. Kuci ostavlja voljenu zenu i dete. Do tada je mislio da je to ljubav kakva nikad nije postojala. Nakon sest meseci upoznaje Jovanu i shvata da je to zena njegovog zivota
~ Kako! ~ ratoborno ce Branka. Tek tako,shvatio je to za tako kratko vreme ostav..
~ Branka, nije to tek tako moras da ga razumes, ~ prekinuo sam je mada nije trebalo. Komadic sumnje se nasao izmedju nas. Citava vecnost cutanja je prosla pored nas
~ Da , razumem da je ostavio zenu i dete i da se igrom slucaja zaljubio ~ odbrusila je ironicno
~ Sada se postavlja pitanje, u njemu se strasno lomi, da li da prizna Jovani ili zeni?
~ Dozvoli, verovatno je odlucio da precuti.
~ Ne..
~ Dobro, nisi mi rekao kakva se tu ljubav rodila, mozda je to prolazno trenutno privlacenje. Mislim da je za pravu ljubav potrebno vreme
~ Pazi, ~ trudio sam se da izgledam kao pripovedac zanimljive knjige a to sam ja, zar ne? ~ Ona je bila zena kakvu je on godinama stvarao u glavi, onako lepu i savrsenu i pametnu. Delili su iste misli i uvek su se nadovezivali. Odgovarala mu je i duhovno i telesno. Ta imaginarnost je ozivela, oboje su to osecali. Plasio se da srusi to divno osecanje koje se izgradilo ili s druge strane da prizna zeni, da je Jovana zauzela njeno mesto.
~ NJega zapravo muci ta nesigurnost da ne izgubi i jednu i drugu.
~ Sta bi ti uradila da si zena? ~ upitah je suvo.
~ Mislim, kada bi sve bilo tako, mozda bi bilo bolje da mi precuti. Bez reci i objasnjenja.
~ Aha, a da si Jovana?
~ Ne bih mu oprostila
ZNAO SAM. ISUSE, ZNAO SAM, ali sam to hteo da cujem iz njenih usta. Shvatio sam da smo vecito spojeni, da je zivot nesto jace od ljubavi, od savrsene misli, od istog uzdaha
~ Reci mi Stevane, sta je Pavle odlucio? ~c ekala je ocima punih sjaja
~ Pavle je priznao Jovani. Shvatio je to tako kako je i uradio. Zal za zivotom ce svakako ostati ~ Zavrsio sam
~ Znaci, on ipak nije srecan? Sta ti mislis?
~ Mislim da je zeni priznao,bolele bi ga protekle prozivljene godine sa njom ,ovako je priznao Jovani i boli ga izgubljena sreca
~ Covek nikad nije srecan ~r ekla je ravnodusno. Mozda je to onaj osmi dan.
~ Verovatno ~ rekao sam.
~I pak cu procitati tu knjigu. Ostavices mi je
~ Ne, moram sutra da je vratim
~ Steta, a zasto se zove BELA RUZA? ~ BELA RUZA je simbol prevare
Ucutali smo. Uzeo sam svoje stvari i otisao u sobu. Sakrio sam knjigu koju sam kupio na ulici. Nisam ni jednu stranicu procitao,privukao me naslov tek tako/Sadrzaj knjige mi je bio nepoznat,ostaje mi samo da nagadjam. Branka je ugasila svetlo. Zaspali smo.
Vesna Lačković
Нема коментара:
Постави коментар