Sve i da možeš

Sve ,
i da na brdo neko staneš
i ruke istegneš svoje,
opet nećeš moći
misli moje dotaći.

Hajde da obećamo jednom,
skinimo tužne šešire,
umesto da se branimo samo
jedan razgovor sebi damo.

Da otkrijemo, šta to po nama gazi,
po srcu pleše i misli reže...
Sve...
I da možeš suzama svojim!
Ne možeš zatrpati dane one,
koje smo osmehom kupali davno
u jeku leta u punoj zori.

 

 

Vesna Lačković