Peščani sat

Stvarnost.
Lebdi.
Pršti.
Cepa misli.
Podiže i spušta me
do neba i nazad.
Obećava i laže.
Ponekad me čini patetičnom
i nervoznom
i lepom.
Pomalo starom!

Nikako da dokučim suštinu njenu...

Tako volim ovu stvarnost.
Zavolim sebe u tebi,
tebe u sebi,
zavolim ceo svet.
I ako znam  da je na izgled lep.
Ne plačem nikad.
Jer onda ne znam stati.

Ti misliš da ja sve mogu
da sagradim i da srušim!
Da mogu da otputujem u daleki Vavilon sama...

Verujem u stvarnost neku
i da smo podjednako prevareni.
Malo nas lome, malo slome.
Dok sediš i čekaš svaki dan,
 tvoj peščani sat iscuri i ode.

                                 Vesna Lačković