Na zidu

Na zidu svojih želja
želim zaustaviti vreme.
Da stoji!

Da pomislimo,
da smo srećni!

Svi mi koji smo se prpoznali
po veličini,
duše,
 i uma,
i velike praznine.
Svi mi koji smo delili dan
na dva lica, dva osmeha i dva krika.
Čarobna šifra srca,
kad u košulji brže kuca,
brže se lomi i puca!

Znali smo da je zapravo tajna
u našem strahu srama,
i da nismo tako jaki kao što nam se to činilo.
Mislili smo da smo dželati
što razapinju vreme na dan
i dane na sate...
Godine čekanja, ispraćanja i
meseci neispričanih priča
grišće nam obraze,
dok se budemo gledali zanemeli
od otuđenosti,
davno prošlih dana...

Ne plašim se
kada pomislim da starim.

Odložim broš i poneki kamen.
U kutiju svoju k'o nakovanj tešku.
Stanem i mislim na bunar želja
da li postoji il' ga se bojim!?

                               Vesna Lačković