Grad

Reci mi i znaću...
Da sa Dunava galeb nikad ne leti...
U srcu ga kao amajliju nosi
sačuva u kljunu gorki ukus noći.

Nauči me da svoje zasluge skupim,
u jednu korpu od snova tešku,
kad mi je teško i nemam kome,
prospem iz sebe sve snove svoje.

Pomozi mi,
da ponovo sagradim grad
u kojem se nećemo mrzeti i slušati laži o sebi.

Grad u kojem neznalice prestaju biti divlje,
skrivene iza lažnih imena...

Pomozi mi da sagradim grad,
u kojem ćeš ti biti kralj
a da ne kažeš ni jednu laž!

Grad u kojem ću maštati slobodno,
bez izvrtanja svog karaktera...

Grad u kojem vlada identitet uma,
čije su granice ivice neba...

Grad u kojem ćemo imati snage
da svaku sumnju pretvorimo u delo,
ne pitajući se i ne mučeći pitanjem,
da li će sve nestati!

                                  Vesna Lačković