U ravnoteži

Ne mogu da letim kada su mi krila blatnjava,
 niti mogu da letim kada sam sama.
Ono što mogu, rečima reći.
Savremenim oružijem nekim.
Raskrinkaću sve simbole kojima si branio svoje pravo,
kada si rečima imao snažan uticaj na naš doživljaj stvarnosti.
Izbaciću iz glave navike i uverenja koje smo farbali u crno.
Svakoj reči promenićemo boju,
a onda ćemo poput helijumskog balona odleteti u nebo.
Učinićemo da nam glas postane slab, nemoćan i nedovoljno melodičan,
da jedina moć izražavanja postane ćutanje.
Jer...
Život je ipak čudo. Maraton bez kraja.
Široka paleta pastelnih boja, bez ivica i rama.

 

 

Vesna Lačković