Ne možeš

Nije dovoljan dodir
da bi pokvario svet,
unutrašnju slobodu
i nesklad mojih misli,
zakopan duboko
u vlastitoj utrobi,
gde sve ječi i vrevi
u velikom rasponu krila,
gde se ptice dave
u sopstvenom bolu...

Nije dovoljno ni da trepneš
a već si se sapleo o misli moje...

Ne savijaj se uz svaki vetar.

Jer,
tu duboko u oku,
možeš da osetiš bezdan
kako treperi.

Nije dovoljno da se probudiš
sa druge strane jastuka,
dok vetrovi spiraju maglu
sa Istoka,
znam da ćeš doći.

Ne možeš sprečiti ptice
da lete iznad mog neba,
niti  me uhvatiti
i pustiti u  vetar.

                                                 Vesna Lačković