U Zadahu

U ustima
punim zadaha,
kikoću se reči...

Svaki put kada zatvorim oči,
spotaknem se o misli
i u trenucima potpune jasnoće,
shvatim.
Da smešan izraz lica
ipak nije odoleo iskušenju.

Osmehujući se sećanju,
rušile su se ivice rama
i nebo je prokrvarilo.

U varljivoj svetlosti,
zapitam se,
koliko je zapravo stvarnosti ostalo.

Ružan je ovo svet.

Žudimo da što pre stignemo
u svet bez stida,
tražeći po svodovima
usta puna zadaha
i straha,
koji nam može uništiti
svaku želju.

                       

Vesna Lačković