I nikad i ništa

Ni hiljadu tupih odjeka
ne mogu nadjačati
glasove u noći,
koji me vuku iz ništavila.

Ni iskrzane reči
ne mogu pocepati beskraj u tvojim očima.
Ni najiskrenije detalje
kojih se stidiš.

Ni daleka crta horizonta
ne može poklopiti rupu
koju napraviš,
svakim svojim odlaskom,
prekidajući ovu igru
u kojoj sve odjekuje.

Ni daleki predeli iz mašte
ne mogu biti otirač
svim tvojim
bežanjima.

I nikad - u slobodu ne možeš ući
I ništa - iz nje nečeš izvući
Jer, spojeni smo prstima nožnim.
i unutrašnjim glasovima nekim,
koji nas vuku na drugu stranu
gde strahovi vladaju...

             Vesna Lačković