Ti

Dok smo tako obnevideli,
od traženja i gaženja...
U praznini prostora i vremena...
U varljivoj svetlosti poput srebnog zvona...

Kao da sve postoji samo zbog tebe!

Dok u daljini osluškujem gotovo bolno pevanje
nevidljivih zrikavaca,
i tako bežeći ponovo, shvatam,
da se čitavom težinom svog očajanja
oslanjam na tebe.

Iskaljana i isprljana u svojoj muci
tražim spas u tvojoj ruci.
Hvatam te čvrsto i držim za krila,
postajem sigurna,
da sam te uhvatila!

             Vesna Lačković