Zaboravi

Zaboravi,
jednu stranu mog lica, tamnu ili svetlu,
isprošenu pažnju...
I imena svih onih godina,
kada smo se kleli za bolje sutra.

Ukus strepnje zakopan na usnama
ošamario nas je preko lica,
kao poslednji vojnik kada se probudi,
a ne zna šta ga čeka.

Zaboravi,
ljubav od koje ti u glavi bude drugačije
i pre nego što postaneš svestan
da ti se nešto desilo...

A desilo se!

Kada te istina potapše po ramenima...
Prošlo je!

Više ne voliš.
I više te ne vole.

                                    Vesna Lačković