Vavilon

Ne mislim o čudesnim vrtovima,
koji se kad-kad jave u mojoj glavi...
Niti o tome koliko si jak.
Kada debeli mrak sažvaće svoj  prvi zalogaj,
kao one noći...

Postala sam mekana i skrpljena,
od komadića uspomena.

Ostao je maglovit zapis
kao uvod, mojih  neobičnih nadanja...

Znala sam da ce u meni oživeti Vavilon !
Da će se dovikivati stranci !
Da pola neće razumeti !
Da će vrištati kao neznanci koji su osuđeni
na večiti rat.

U Vavilonu bez kule, u ratu srama i poraza,
kad mrak izjeda svačiji strah.
Budi se nada u rogu stranca,
čiji ciljevi nisu moji,
čijih se snova bojim.

Foto;Vladimir Kush

Vesna Lačković