Ko si ti?

Zakleo si se jednom
da je ljubav večna...
Večiti tresak, grmljavina groma.
U očima sjaj i duboki uzdah,
ali od bola, napune se prsti.

Volela sam te kada ćutiš.
U tišini, rasla su ti krila!
U poljupcu vrelom, ispunjene duše,
hiljadu pera, ti htedoše da sruše.

Dosanjam tvoj lik, ispod žute krune.
Stanem da skidam tvoje tužne strune.
Kroz komad ljubomore, istresem iz tebe
i poslednje zrno.
Nežno te ljubim i podižem glavu
u sebi ponavljam istinu pravu:
Ko si ti?

Vesna Lačković