Senka

Ponekad sretnem Senku svoju,
vrištimo u snu,
u zanosu.
Ponekad je sretnem nasmejanu...

Prati me u stopu.
Izviri iz svakog ćoška,
nemirna Senka moja.

Obučena ili bosa,
pomrsi niti i šarene perle.
Stane uz mene,
uđe u mene...
Ne ostavlja me nikada samu.
Najvredniji nakit u stopu me prati.

           Vesna Lačković