Dete

Ponekad sretnem dete u sebi,
vrišti u snu, pleše u meni...
Ponekad stane uz rame moje
čujem mu uzdah dug.

Leži u meni,
srce na dlanu mi nosi. Živi u meni,
u mojoj tršavoj kosi.

Ja kao stena cutim i cutim...Dok
kiše i vetrovi huče i lome me samo.

Danju i nocu stojim i gledam.
Vidim i njega dole u sebi
kako se ljuti dok stojim na kiši.
Sklanja mi crni kišobran s'lica, dok
kiša mi proguta i poslednju suzu.

Dete u meni šapnu mi tiho;
'Ja sam tvoj trag, gde god kreneš, dociceš meni,
gde god krenem docicu tebi.
Suzom me zalij da rastem u tebi, unutra,
između dva vetra.
Bicu tvoj trag u beskraju raja
bicu tvoja stanica stalna.
Nosi me u svakom delu sebe,
iseci k'o krišku sira.
U tebi sam nekako postao viši,
postao tvoj, ostao svoj.

         Vesna Lačkovic