Trenutak

Tren…
Rekoše tren…
A prodje čitava mladost,
i još ti se divim.
Još si moj biser, kad potonem duboko.
U bunaru traženja
i emotivnih gaženja.
Držiš me čvrsto za ruke
u providnom sećanju kažeš:
Ja nemam opravdanje!
Gubim se u magli k’o ptica.
Ne vredi…
Kasno je pričati svima,
kasno je krpiti misli,
moramo ih iskreno ubiti…
Uvek iznova.
I uvek iz početka.

                    Vesna Lačković