Život

Život.
Gluv na moje poruke,
bez ušiju i glave,
lebdi ka vidiku
koji polako izmiče.
Na sceni nemoći
i nesklada,
sa prljavim rukama,
zavučem se u sećanja.
Vidim život,
kako promiče, iznad duge
na krilima lešinara.
Želim te stići, hej živote!
Uzmi me u naručije svoje
zari mi nož u lice moje.
Ljuljaj me nežno
u svom krilu.
Bez suze i krika na nemoj sceni
sanjam i maštam o jednoj sreći..

             Vesna Lačković