понедељак, 23. јануар 2012.

Plač moje majke

Brat i ja smo se često igrali rata. Trčali bi oko kuće i poturali jedan drugom pusku pod bradu uz glasne zvuke
rata-ta-ta... To su bile jedine igračke za koje smo znali. Velike drvene mačeve i frulu od vrbe...Otac ih je donosio sa posla, majka je često plakala zbog toga. Pitao sam se:
-Zašto mama plače!?

Igra se završila polaskom u školu. Nasledili smo knjige, obuću i odeću. Virili smo iz jakne dva broja veće...
Majka je i tada plakala.
Zavšavali smo skolu sa dobrim ocenama i kad god smo donosili knjižice kuci, majka je plakala...
Na
velike praznike i slave pravili smo kolače i bogati ručak, majka je govorila da prvo gosti treba da se posluže a nama sta ostane. Čekali smo nestrpljivo kraj tog dana.
Majka je plakala.

Jednog dana smo otisli od kuce, svako svojoj porodici. Majka je tada besomučno plakala.

A onda sam dobio sina. Jednog dana sam mu kupio robota. Zagrlio me čvrsto i poljubio:
-Tata ovo je najlepši poklon čuvaću ga! Jesi li ti imao takvog?
-Ne sine, imao sam jednu drvenu pušku i frulu od vrbe.
Plakao sam.

Vesna Lačkovic

Нема коментара:

Постави коментар