Kada dođeš

Kada jednom dođeš
u moju kuću
i staneš se čuditi
osećaju
straha i ustreptalosti
da li ćeš uspeti
da sakriješ
tihu jezu
koju nosiš u sebi...
Verujući da si jači od mene.
Praveći se da si neko drugi.

Kad jednom prođeš kroz ta vrata
tužna pesma će te rasplakati
i milion zvezda  zadrhtati,
jer će te laž progutati!

Kada jednom dođeš
u moju kuću
i venac crvenih paprika
ti zamiriše na ulazu...
Otvori širom oči i znaj,
stojim sa druge strane
i plešem u sebi!
Maštam kako prolazimo
kroz zatvorena vrata
gde vidim svoj odraz
na tvom licu...
Senku dva jezera
u tvojim očima...
I duboki bezdan bez dna!

Vesna Lačković