U pravom trenutku

Iza zavese nemirnog sna
trapavo i tuzno odmice dan.

U jednom motivu
radoznalosti,
prestajes da dises i osecas me.

U danima nevidljivog mira,
isparas pukotine mojih zidina,
znak ili pecat,
znaci su gneva,
oktava shvatanja
u talasima emotivnih razapinjanja.

U razigranim, krhkim, staklenim kuglama
obasjanim nocima, osvetljenim gradovima...

Sjaj sto prsti u dugim zimskim nocima...

Miris praznine budi grad
u praznom jutru stezes se sam.

                          Vesna Lackovic