Ona i on

- Osloni se na mene.

- Ne mogu. - rece joj. - Pojavis se samo kad ti hoces.

- Nije istina. Uvek sam tu. Ti, ti... - siktala je na njega. - Stalno se skrivas. Bez mene staris. Koliko  puta treba da ti kazem. - rece  bez i malo stida i napuni mu zenice sitnim staklastim ubodima. Znala je, da je bez nje osakacen smisao njegovog postojanja, da ce savovi njegove iscepane licnosti postati grlati i bucni, ali i nimalo postojani.

A, on je znao da bez nje nije isti. Spustio je tugaljiv pogled ka kaljavim cipelama Lunjao je po kisnom danu, zeleci da je ponovo sretne, da ponovo oseti tu crnu mrlju na svom licu. Trazio ju je danima i nocima, dok ga je ona ostavila  bezdusno, Spotakao se o sopstvene noge i legao po mokroj zemlji, grceci se  i jecajuci... Plakao je i gutao zemlju. Plavila ga je hladnoca i nekava tama. Nadvijala se nad njim, klizeci niz vrat i kicmu, praveci velike brazgotine na kozi.

A, onda , necujno... Poput sapata...
Senka je priblizila svoj dah i po prvi put, posle toliko vremena, on je ugleda! Tad ga uplasi  njeno prisustvo. Probudio se sa istim mislima. Zeljama. Strahovima. Problemima. Nista se narocito nije promenilo..Um se kotrljao i pitanja vlastite vrednosti izmesena u svemu o cemu je razmisljao.
Zagleda se u sebe i odluci zatrpati sve lazne zivote.
Senka je u mulju njegovih misli zracila  kao poslednja zvezda vodilja...

Naucito je nositi se sa odrazom u ogledalu.  Njene providne niti su se rasprsile po njegovom telu.Osecao je da  jeci u njemu, i on u njoj. Da postoje njih dvoje u jednom. U jednom mirisu. Jednoj lepoti. Jednoj mrznji. U jednom liku.



                                     Vesna Lackovic