Mrak

Kraj naše ulice
zamišljam, kao san letenje noći!
Iza ugla vidim mrak, pomalo umoran od noći.

Priđem mu tiho i nečujno samo,
zašijem ga prazninom starom..
Dišem...
Al' dah ne prolazi kroz mrak.

Osećam nebo čisto,
dok mrak mi se na glavu penje,
pomalo lenj, čujem kako stenje.

Iscedim iz njega slike tvoje,
otkinem parče u jutro bacim,
u beskraju tražim u svakom delu,
poneku suzu, pomalo belu.

                           Vesna Lačković