понедељак, 23. јануар 2012.

Sova

 

Jos kao mali bojao sam se sove. Sanjao sam te velike oci, kako me gledaju,
dugo i duboko. Sova je umisljala da pravim grimase zato sto sam mali.
Tako je otac jednog dana mahnuo rukom i sova je nestala. Ispalo joj je jedno oko,
video sam to.
Mnoge stvari su nestale kasnije...
I kada je otac cutao, u sobi je nestajalo nesto nalik na prizor.

Vesna Lačkovic

Нема коментара:

Постави коментар