Poželi

Kada poželiš,
da pronadješ svoj grad,
u zoru ranu...
Kada Sunce se budi,
iznad krovova.
Prenesi samo misao svoju,
uzvišenu, lepu.
Pokušaj,
izaći iz duševne katakombe života.
Ispruži ruke, osveštaj lice.
Pronadji grad u osvit zore.
Zapleši na kolenima...
Na svom uzvišenom putu slobode,
na dimnoj zavesi života svog,
jaši, putuj, leti gradu svom.
Ukroti konja u jutarnjoj zori
skini mu lance i uzde teške,
djihaj sa njim ka gradu svome
sa mirisnom kosom u cik zore.