Tupi bol u stomaku me kidao... Počeo je da jača i da se širi, preteći da će me udaviti. Voda mi je udarila na usta i počela da plavi... Povraćao sam silovito i u naletima... Onda, te dve stare gospodje počeše da se svadjaju u meni:
" Vidiš, šta si uradila ! Mučiš ga noćima, oh, ti Sujeto glupa ! "
" Bez vredjanja, molim ! " reče Sujeta. " Nisi ni ti slatka. "
" Ja, ne mučim ljude. Pokušavam da im pomognem, da ih navedem na pravi put. A, ti...Uh, a ti im pamet mutiš ! " reče Savest.
" Kod ljudi mi je toplo, ušuškaju me, drže me tik ispod kože: Da li bi...kada bi...! " reče Sujeta pobedonosno.
" Sujetni ljudi su prazni, sujeverni i plitki. Ne daješ im nikakvu snagu. Ti nemaš moć ! " reče Savest.
" I ti možeš da budeš čista i prljava ! " dobaci joj Sujeta.
" Mogu, ali ja uvek imam Stav. Živim u mislima ljudi, ja sam gospodar ! Ljudi bez mene ne mogu, baš ništa da urade! Bez tebe mogu. Poznajem mnoge ljude bez Sujete. Ti nisi bitna." reče joj Savest, veoma svesno i probudjeno.
Meni se na trenutak učini da mogu da hodam. uzeh ogledalo da vidim svoje lice. Odjednom, kao magijom omadjijan, ogledalo mi isklizne iz ruku i rasu se u hiljadu delova.
" O, ne ! " uzviknuh. " To znači da će me nesreća pratiti sedam godina ! " rekoh sebi.
Sujeta se smejala, sva zadovoljna i srećna. Ja ponovo osetih tupi bol, ali ovoga puta u ždrelu. Grlo mi je sada bilo suvo i grubo.
" Opet si to uradila ! " iskezi se Savest. " Dokle misliš tako? "
Savest mi pridje bliže, dodje do mog desnog uha i tiho mi reče:
" Ne brini, biće sve u redu. Polupano ogledalo nema nikakve veze sa tvojom srećom i sudbinom. Ljudi umišljaju svakave stvari. Ti si svoj gospodar. Ti upravljaš svojim životom, a ne nekakvo verovanje u činjenicu da možeš biti nesrećan, zbog polupanog ogledala. Ti si taj, koji može da napravi čudo i novo otkriće u svom životu. Samo ti. Zapamti ! "
Sujeta se povuče i ode bez reči.
" Naći ćeš ti nekoga ! " doviknu joj Savest. " Ali, pratim te, ti i ja smo kao telo i ruke, spojene od glave do pete. "
Vesna Lačković
" Vidiš, šta si uradila ! Mučiš ga noćima, oh, ti Sujeto glupa ! "
" Bez vredjanja, molim ! " reče Sujeta. " Nisi ni ti slatka. "
" Ja, ne mučim ljude. Pokušavam da im pomognem, da ih navedem na pravi put. A, ti...Uh, a ti im pamet mutiš ! " reče Savest.
" Kod ljudi mi je toplo, ušuškaju me, drže me tik ispod kože: Da li bi...kada bi...! " reče Sujeta pobedonosno.
" Sujetni ljudi su prazni, sujeverni i plitki. Ne daješ im nikakvu snagu. Ti nemaš moć ! " reče Savest.
" I ti možeš da budeš čista i prljava ! " dobaci joj Sujeta.
" Mogu, ali ja uvek imam Stav. Živim u mislima ljudi, ja sam gospodar ! Ljudi bez mene ne mogu, baš ništa da urade! Bez tebe mogu. Poznajem mnoge ljude bez Sujete. Ti nisi bitna." reče joj Savest, veoma svesno i probudjeno.
Meni se na trenutak učini da mogu da hodam. uzeh ogledalo da vidim svoje lice. Odjednom, kao magijom omadjijan, ogledalo mi isklizne iz ruku i rasu se u hiljadu delova.
" O, ne ! " uzviknuh. " To znači da će me nesreća pratiti sedam godina ! " rekoh sebi.
Sujeta se smejala, sva zadovoljna i srećna. Ja ponovo osetih tupi bol, ali ovoga puta u ždrelu. Grlo mi je sada bilo suvo i grubo.
" Opet si to uradila ! " iskezi se Savest. " Dokle misliš tako? "
Savest mi pridje bliže, dodje do mog desnog uha i tiho mi reče:
" Ne brini, biće sve u redu. Polupano ogledalo nema nikakve veze sa tvojom srećom i sudbinom. Ljudi umišljaju svakave stvari. Ti si svoj gospodar. Ti upravljaš svojim životom, a ne nekakvo verovanje u činjenicu da možeš biti nesrećan, zbog polupanog ogledala. Ti si taj, koji može da napravi čudo i novo otkriće u svom životu. Samo ti. Zapamti ! "
Sujeta se povuče i ode bez reči.
" Naći ćeš ti nekoga ! " doviknu joj Savest. " Ali, pratim te, ti i ja smo kao telo i ruke, spojene od glave do pete. "
Vesna Lačković
Нема коментара:
Постави коментар