Rano izjutra, moj mladji brat i ja, krenuli smo na selo kod dede. Otvorio sam vrata, sveži vazduh me zapljusnuo, mirisi prirode probudili su mi sva čula. Stevan je sa tri godine odlazio od roditelja na farmu. Uspeo je da se pofleka i zamuca, dok napokon ne stigosmo. Deda je živeo sam, par godina..Baka je pre njega napustila ovaj svet i otišla na najlepši oblak, pričao bi Stevan. Deda se radovao svakom našem susretu, ali je uvek ocu ispred auta, kada bi nas pratio kući, govorio:
- Prokletog me Bog stvorio.
Stevan je još na vratima objavio: - Želim da vidim životinje!
- Ja želim da čitam.- rekoh.
- Zar ne želiš da vidiš dedinog kralja, da nahraniš kraljice, da vidiš veliku njušku svinje. Volim da je hranim žirom...i da vidiš bizona!
- Bizoni ne žive na farmi, odrasti!
Stevan razvuče lice u vidno nezadovoljstvo, deda mu pridje i suze nestadoše.
- Svašta, ti si još beba.- dobacih mu i nestadoh na velikim stepenicama koje su vodile na tavan. Voleo sam da čitam na tavanu, da slušam golubove kako šuškaju i prave lom. Posmatrao sam dvorište sa krova kuće. Okolne šume i brda su budile celo moje telo, tonuo sam u opojnu pesmu ptica i slušao šuštanje lišća. Čuo sam Stevana kako zadihano priča:
- Hej, video sam krokodila, tamo dole, kod tebe, - pričao je dedi.- Veliki, zeleni!
Deda se smejao i nameštao svoj izbledeli šešir. Bio je to samo gušter.
Otvorio sam veliku drvenu kutiju, pronašao sam dedine slike,staru lulu veliki zeleni broš. Pripadao je mojoj babi, deda ga je sačuvao. Sećam se da mi je jednom rekao: - Fotografija je najlepša uspomena, koja na momente može da zabeleži život. Trenutak koji ne može da se vrati ali može da se vidi, da se oseti detinjstvo, mladost,starost, radost. Od našeg rodjenja, deda je napravio istoriju filma, hronološki složenu. Video sam ga, kroz maleni prozor na tavanu, kako slika Stevana, dok hrani petla.
- E, tako ti i treba kralju, baciću ti sve na crvenu kosu. - vikao je zadovoljno.
- Stevane, ti si neumoran.
- Šta to znači neumoran? Upoznao sam veliku mamu, ona je strašno velika i...svi pingvini hodaju za njom.
- Misliš li ti to na piliće, dragi moj, dečače. Zaista si mali deran.
- Nisam, ti ne znaš. Kada ćeš me voditi u šumu da vidim vuka?
Predajem se. Zatvorio sam uši rukama i ušao u kuću. Želeo sam samo ležati i prstima praviti senke na plafonu.. Stevan je bio centar sveta i njegova jedina tačka. U dedinim očima, izbijale su iskre sjaja i radosti. Posle molitve, želeo sam leći i spremiti se za sutrašnji dan. Stevan se ušunjao u moj krevet i želeo igru.
- Pusti me,umoran sam. - rekoh mu.
- Ali, nemoj! Molim te, uhvati me za krila i leti...
Vesna Lačković
- Prokletog me Bog stvorio.
Stevan je još na vratima objavio: - Želim da vidim životinje!
- Ja želim da čitam.- rekoh.
- Zar ne želiš da vidiš dedinog kralja, da nahraniš kraljice, da vidiš veliku njušku svinje. Volim da je hranim žirom...i da vidiš bizona!
- Bizoni ne žive na farmi, odrasti!
Stevan razvuče lice u vidno nezadovoljstvo, deda mu pridje i suze nestadoše.
- Svašta, ti si još beba.- dobacih mu i nestadoh na velikim stepenicama koje su vodile na tavan. Voleo sam da čitam na tavanu, da slušam golubove kako šuškaju i prave lom. Posmatrao sam dvorište sa krova kuće. Okolne šume i brda su budile celo moje telo, tonuo sam u opojnu pesmu ptica i slušao šuštanje lišća. Čuo sam Stevana kako zadihano priča:
- Hej, video sam krokodila, tamo dole, kod tebe, - pričao je dedi.- Veliki, zeleni!
Deda se smejao i nameštao svoj izbledeli šešir. Bio je to samo gušter.
Otvorio sam veliku drvenu kutiju, pronašao sam dedine slike,staru lulu veliki zeleni broš. Pripadao je mojoj babi, deda ga je sačuvao. Sećam se da mi je jednom rekao: - Fotografija je najlepša uspomena, koja na momente može da zabeleži život. Trenutak koji ne može da se vrati ali može da se vidi, da se oseti detinjstvo, mladost,starost, radost. Od našeg rodjenja, deda je napravio istoriju filma, hronološki složenu. Video sam ga, kroz maleni prozor na tavanu, kako slika Stevana, dok hrani petla.
- E, tako ti i treba kralju, baciću ti sve na crvenu kosu. - vikao je zadovoljno.
- Stevane, ti si neumoran.
- Šta to znači neumoran? Upoznao sam veliku mamu, ona je strašno velika i...svi pingvini hodaju za njom.
- Misliš li ti to na piliće, dragi moj, dečače. Zaista si mali deran.
- Nisam, ti ne znaš. Kada ćeš me voditi u šumu da vidim vuka?
Predajem se. Zatvorio sam uši rukama i ušao u kuću. Želeo sam samo ležati i prstima praviti senke na plafonu.. Stevan je bio centar sveta i njegova jedina tačka. U dedinim očima, izbijale su iskre sjaja i radosti. Posle molitve, želeo sam leći i spremiti se za sutrašnji dan. Stevan se ušunjao u moj krevet i želeo igru.
- Pusti me,umoran sam. - rekoh mu.
- Ali, nemoj! Molim te, uhvati me za krila i leti...
Vesna Lačković
Нема коментара:
Постави коментар