Na nebu ili na zemlji

Stajao sam na purpurnom oblaku,
živeo sa Zvezdama, Mesecom i Suncem,
budio se u zoru.
Suncem sam slao poruke tebi,
vetar ih je nosio do zvezda.
U tiho predvečerje, i
Meseca ljubio žarko.
Kao što bih tebe ljubio.

Na tom putu do Zvezda i Meseca,
sretao sam te često.
U beztežinskom stanju,
lelujao sam kao zrak u vrelom danu.
Al* na zemlji, sam se plašio.

U tom magnovenju, čudnih okolnosti,
stvorio sam tvoj lik,
sa dušom i telom, od krvi i mesa.
I, ne pitaj, zašto!

                           Vesna Lačković