Igra
Najzad je bio sam

Gonjen nesigurnostima

I mišlju "nije dovoljno dobro"

Osluškivao je nekoliko

Trenutaka nerazumljive glasove u glavi

Svi porazi

Svi monolozi

Svi talenti, trenuci samoće

Dotakoše ga

S licem okrenutim ka nebu

Parajući oblake saznanjem

U kakvu opasnu i zapetljanu

Igru se upustio - on

U dodire ispod kože

Udji, izadji odzvanja

Progutaj

Na slepo, na živo na osećaj

Iako ga je ta želja uzbudila

Nije mogao da izdvoji

Tu kratku reč

O nestajanju

Kada je nejasno glasan

I smešan pred sobom.