Oni

O mrtvom nebu
najvise pricaju
oni koji najvise ćute.
Oni, koje nikada neceš shvatiti
a mislis da si ih shvatio.

To su oni
koji sve znaju
i ostare pre vremena.
Oni sanjaju drugačije snove
i tamo su slobodni.

Oni ti nikad neće otkriti svoje najdublje istine,
svoja umiranja i strahove
kada im srce zalede.

Nikada ti neće reći
koliko ljubavi raste
u njima samima,
jer  igra dana i noći
u njima stvara nemoć.

U njima nema ničega
a puni su svega.
Nema prostora, nema vremena.

Njima je dovoljno jako malo
da to u tajnu stane.

Njihova tajna ko fenjer svetli
i oni sijaju stalno.

O mrtvom nebu
najviše pričaju oni,
čiji smeh se čuje
iza paravana,
dok ih u srcu nešto steže
i lomi kao čašu od kristala.

Vesna Lačković