Pronađi me

Da sam lopov,
 da se kroz tišinu provučem i ukradem ti vreme.
U ušuškanoj tišini, u hladu borovih šuma
da te držim za ruke...
Uz sinfoniju zrikavaca i ponoćnih žaba kreketuša...
Ostaješ zarobljen u mojoj glavi
kao najveća misao.
letiš na povetarcu kao na poslednjoj zastavi uživanja!
Tražim te u tišini,
u beskrajnom muku...

Ali znam.

Da samo onda kada uspeš da pobediš sebe...
Kada svoje snove pretvoriš u javu...
Kada rasteš praćen mislima, koje ti jačaju ruke...
Kada voliš i želiš osetiti nežan dečiji dodir...
Samo onda, kada prestane sve da te boli i žulja...
Kada ti se osmeh pretvori u krila orla...
Kada pečat svoje duše želiš zadržati za sebe...
Kada ti ljudi ispletu mrežu i u nju upadnu sami...
Kada te ljudi osude!

Znaćeš da ćeš uspeti.

Kada ti se učini,
da će ti nepravda, bezskrupuloznost
i nepostojanje svesti,
potpuno srušiti dan.
Pronađi me!

                     Vesna Lačković