Možda

Možda..
Nisam umela da te izmislim 
sa šarenim očima 
onako
kako ti zamišljaš 
daleke predele i sve pedanterije tvoje... 
Možda...
Nisam uspela 
da otvorim oči do kraja 
lutam do beskraja i
tražim u daljinama 
komad stvarnosti... 

Ali sam uspela 
da pronađem jednostavnost
osecaja bez odgovora...
I muk tišine 
u svim noćima 
koje odzvanjaju 
kao niske bisera kad zaigraju na podu... 
Moleći za još jedan ples 
da još jednom zasijaju na nečijem vratu... 

Uspela sam da se ne stidim
u svojoj praznini
i čistoj tišini...

A, ti se pitaš
Čime ravnotežu držim?

Ispred mojih očiju
izviru reči
kao hladna voda
ostavljajući tragove
smisla,
što stuji kroz nas.