Rubovi

Od svakog trenutka
u meni su ostali rubovi,
koji su reflektovali ono ništavilo
koje se pružalo
od bedara do nožnih prstiju...
Tiho prodirući kroz svaku poru,
praveći palatu u svakom
pokretu...

Jednim potezom
htela sam skloniti
svu tu prazninu
koja se gradila
između dva sveta,
praveći igru bez dna...

Želeći da letim iznad tuđeg neba
padam,
kao neostvarena želja...
Posrćući od umora
uzdam se,
da mi je preostalo dovoljno snage
da dotaknem ljubičastu granicu horizonta
i spasem svoju poslednju želju...

Osmehujem se pri pomisli
da trenutak bola
može da traje duže od trenutka radosti
i pitam se:
Da li su trenuci napravili rubove
ili su ih rubovi prkosno stvorili!

Vesna Lačković