Stara navika

Ispod moje kože
kao opasan teren
za sletanje misli,
meškolji se srce
sa krilima poslednjeg
orla...

Svaki put pomislim
da sam  dobrotom povredila
drugo vreme,
braneći se rečima...

Stojimo razapeti
Zavirujući,
Ispod zatvorenih očiju...
Nadvikujući se,
sami sa sobom...
Čupajući rogove
nalazim nekog
sličnog sebi...

Stajaćeš dugo i osluškivati
nerazumljiv glas
u meni...

Tako nepomičan,
zatvorenih očiju
poželećeš
da me nema.

Vesna Lačković