Trenutak

Nisi smeo dozvoliti
da prihvatiš,
taj smešni uslov
prenaseljenog trenutka
u kojem dubimo...
Kopamo...
Tražeći,
nekad i sad...
Bez koga i kako...
Zbog čega i zašto!

Svaki od njih je bivao kraći...
Svaki je bio k'o večnost dug
i svaki sledeći
prazan  k'o staklo.

A ti preživi,
poslednji muk,
oslušni svaki zvuk,
u posmrtnom maršu
nakrivi zvono
zapitaj se
da li si voleo!

Pucaj
u nepoznato,
unutar svog bića,
otkrij misteriju
ljudskih slabića.

Nisi smeo dozvoliti
da taj smešan uslov
uništi strukturu života,
dok si se pribojavao
da u prepunom trenutku
ne izgubiš srce,
gledajući u prazan prostor
nekadašnjih,
postojanih,
obrisa mojih senki....

Nisi osetio opasnost,
kako se poigrava
tvojom željom
niti jasnoću,
koju odbija staklo
svaki put,
kada pomisliš
da je pravi trenutak
zapravo,
žudnja za životom.

Vesna Lačković