On

Ipak,
Nije znao
da li će još moći da poveruje
Hoće li pronaći
ono što je tražio
čitavog svog života.
Nekakvu,
nepostojeću blistavost,
Vrtoglavicu,
Savremenog ljudskog uma.

Hoće li stiči da upozna
sve one daleke gradove
o kojima je maštao,
odlažući putovanje
za neko, bolje vreme...

Čeka i sapliće se besomučno,
o tuđe misli,
kidajući im krajeve
strahovao je,
da nikada neće stići
tamo gde je zamislio.

Zato je verovao
da će da prevari svoju sudbinu!

Obnevideo
od trčanja i traženja
vremena...
Plače, dok čita ljubavne stihove...
Plače, jer ne može da poveruje
da mu se pogled ponovo zalepio
u prazan prostor neba...
U jedan probušen oblak...
I on pomisli
da se ipak približio nečemu.