Vetrovi

Kad se ušunjaju pogledi
k'o vetrovi.
Iza dalekih brda
zakloniće i poslednji zrak Sunca
na Zapadu...

Na svom lažnom prestolu,
gazim ka tebi
sa gorčinom u ustima...

I ne bojim se svetlosti
o koju se spotičem,
niti praznine
 u koju propadam..

Kad se ušunjaju vetrovi
između juče, danas i sutra.
Između jednostavnosti...

Pogledom prelećem
sa unutrašnje strane.
Dok podižu prašinu u nebo
ceo svet počinje da se ljulja.

Vesna Lačković