Duh

Kao duh,
živim u tebi...
Rušim stvarnost i granice slobode.
Param oči, cepam ličnost
sa papirom ti pravim sličnost.

Oči te izdaju svakoga dana,
dok sa obale
dozivamo se stalno...
U tvom stomaku vrište vrane,
k'o krvave rane...

Sve tajne su odane...

Kad iz skivenih dubina,
bespomoćno ispeglaš grimasu,
da sakriješ svoj pravi izraz.

Kad otkriješ
koliko uglova ima praznina...

Videćeš da nije strašno kad lutaš.

Nebo u tebi ipak,
gleda na gore.
Za svaku brigu,
lakoću daje.
za svaki oprez,
 prazninu guši.
Dok ti i dalje živiš.
u drugom danu
u tudjoj duši.

    Vesna Lačković