Kuća od Kašmira

Sagradiću ti kuću
iz koje ceš moći
da vidiš Sunce
kada izranja iz sna...

Biće to kuća
prozirna i svetla, toliko široka...
Gde će ti uzdah zvoniti,
rušiti tišinu
svaki put
kad u daljini čuješ
u stotinu odjeka,
kako te dozivam.

Pretvoriću kamen u mehur.

Bićeš moj Kašmir.
U kući bez zidova.
U kući bez ivica.
U kući od meda.

Sagradiću ti put
kojim ćeš prelaziti beskraj
i dodirivati
imaginarnost moga uma,
ostavljajući trag mlaznjaka
u svakom nemiru.

Vesna Lačković