Svetlost

Koračala sam lagano
i ti si moj korak pretvorio
u padanje rasutih bisera.

Rekao si mi - Prosula si se kao svetlost!-
Svaki naklon mog tela
držao duboko u sebi.
Plesala sam kao zmija
u ritmu plamena
velike mirišljave sveće.

Kupao si se u mojim  očima
kao Narcis.
Svakog dana čekao i dočekao.

Govorio si da se boja mojih očiju graniči sa jezom.

Video si me kako plačem
u strahu,
da mi se obrazi ne užare od srama....

Stezao si me
i želeo da gorim....

Ali si nestao onog dana
između mojih prstiju
provukao si se kao
svetlost.

Vesna Lačković