Bezimeni

Lutali smo bezimenim gradom,
tražeći tebe i mene
bez imena naših.

Lutali ulicama dugim,
svaki haustor novi svet,
u svakom delu bezimeni kip,
u svakom ćošku sumnjiv lik.
Iza svakog stuba prosjak stoji
moli za hleb i dane broji.

A u dnu grada, bezimena stoji
crkvena kula u boji zlata,
cepa tišinu i vetar lomi,
crkveno zvono u eho pretvara.

Lutamo, ti i ja
po dnu bezimenog gliba i blata,
trazeći tebe i tražeći mene.
Bezimene.

                         Vesna Lačković