U tom gradu

Svet u kojem zivimo
nalik Jerusalimu
sa hiljadu stitova i
hiljadu siromasnih vitezova,
oiviceni pesmom orlova i sonetom vrana...

Svet u kojem zivimo
satkan neznanjem i trajanjem
unutrasnjim umiranjem.

U svetu u kojem ne osecamo
ni drhtaj
jer nam se povez zalepio preko ociju
i seta nas gole po rubovima nasih usana

U gradu u kojem mirisu ratovi
spiramo se  neistinama divljenja o sebi...
Lepimo. Prastamo.Vristimo.Placemo.Sudaramo...
Ali, bez odjeka

Ti i ja stojimo kao istorijski spomenici
zakucani nogama za tlo
Jedno naspram drugog
sa samurajskim macevima
i licima okrenutim ka istoku
ka zidinama Zlatne kapije.

Brisemo suze jedno drugom.

U gradu gde smo jedini heroji.
Samoubice.
Gde smo se rodili i umrli bezbroj puta.
Grad u kojem smo izgradili svoje karaktere
i bezali od sebe samih.
U gradu gde se azdajama cuvaju glave
i svet se izokrene za dan ...

U tom gradu smo se sreli
povezom skinutim sa lica.
Ti si govorio
A ja sam cutala.
I cekala neki drugi dan.

            Vesna Lackvic