Insert iz života - Kratak rez 2.

...Zamišljala sam kako šetam kroz svoje snove u velikim čizmama od zlata. Ispred mene šarena ptica, daje mi predznak nekave nemoći. Saplićem se sama o svoja stopala i propadam kroz purpurni oblak...
Na vratima stoji Stevan i gleda me tužno.
- Da li si dobro? - upita me.
- Ne. Osećam se umorno i uplašeno.... Samo mi ona može pomoći da prođe sve ovo... Proći će, znam..Kad god popijem tu pilulu bude mi dobro.
- Šta to ima u njoj što može da ti pomogne?
- Svaki dan, dok sedim sama, razmišljam kako me strah izjeda, i kako krila u stomaku rastu i dobijaju sve više prostora. Kidaju me i razbijaju svaki atom moje snage. kapci mi postaju teški i ne čujem više niti šapat. Na licima vidim maske i neumornu igru klovnova, na licima dragih mi ljudi. Plašim se da ih pogledam u oči, plašim se da sretnem njihov očaj, dubok i urezan koji stoji godinama sakriven u njima. Plašim se da im otkrijem tajnu te pilule i čarobnog osećaja i lakoće življenja.
- Pokušaj... Pokušaj saznati kako bi bilo da ne popiješ čarobnu pilulu? Koliko bi sreće osetila u jednom danu ! - iakrivljenog lica, Stevan se lomio.
- Jednom danu ! Za mene ne postoji jedan dan. Zarobljena sam u osmom danu. U tome je problem. Mnogi to ne vide, zato što ne žele, misle da sam luda... Treba samo preći granicu, gde se spajaju nebo i zemlja i pronaći taj dan. - rekoh mu.

- Ja sam bez pilule pronašao taj dan ! Nemoj da misliš da nisam. Oslobodio sam svoje misli od svakodnevnice i odleteo daleko. Pogledao sam u nebo. Video sam srebrnasti trag zvezde padalice. To sam bio ja. Ljubav. Zaželi me i ja ću se spustiti u tvoje srca i podariti  ti svetlost. Biću tvoja pilula. Privićeš me čvrsto na grudii nositi sa sobom kud god kreneš.

                         Vesna Lačković