Ljutiš se bezveze

Ljutiš se bezveze...

I svaku misao,
zvučnu
pola u etar baciš...
Misliš,
lakše će biti...

Ne ljuti se bezveze!

Jednog dana kada se umorim
nežno me pokrij preko bedara,
biser mi iz srca izvuci
neka to budu najlepši zvuci...

Jer, naoružana sam dobrotom!
Onako do zvezda.
Ne umem da se sakrijem iza namrštenih
obrva,
niti da malo ćutim
niti manje da volim.

Ljutiš se kad preterujem,
kad ti kažem koliko te volim!

Jednog dana u nedostajanju
izgubila sam se kao u ratu!
Bio je to poraz nad porazima.

Želeti nešto što već nemaš...
a ti se ljutiš,
kad misliš na mene!
I sve misliš: Lakše je meni!
Što nosim čizme od zlata
i širok osmeh u srcu...
Ljutiš se kad o tebi pričam
duriš kad najdublje ćutim.

Vesna Lačković