U Imperiji

Gledam te sa ukočenim licem
bespomoćno, kaskajući za tobom...
I dok smo već strahovali
da li ćemo stići do ukusa ravnodušnosti,
hoćemo li umeti da u svemu onome
što celog života nismo primećivali,
odjednom
pronađemo.
Taj ukus...
Tu boju...
I miris...
Tu izbočinu...
Tu ljubav u košulji...

Zadrhtim, kada ti vidim lice
koje,
bezobrazno poručuje
da voliš me isto kao ja tebe.

Rasplačem se i srce od straha poskoči.

Tada robujem u imperiji!
Tada je vreme za ljubav!
Tada se vreme gubi!
Tada znaš da si živeo koliko treba!
Tada znam i ono što ne znam!
Za put bez očekivanja.
Za umiranja i nadanja!
Za skriveni treptaj.
Tada imam tri srca.
Tada si sjajniji od zlata!
Tada te volim!

Vesna Lačković