Praznina

Osloni se na moju prazninu
Znaš da u njoj živim
Budim se u crvenim jutrima
Na Zapadu gde je Sunce palo...
Potpuno tiha...
Potpuno nema

Osloni se na moju prazninu
Čuvanu decenijama
Neprocenjivim dubokim kutijama
Pričama raznim iz svetske epohe...

Osloni se...
I slušaj kad ćutim
Tada ćeš srasti u meni
Ti ćeš postati ja
Ja ću postati ti
Kao oči jedne glave...

Pretvorićemo prazninu u mehur
Vrtećemo se
Odlaziti i dolaziti
Sa tobom
U sebi


Osloni se na moju prazninu
Jer samo tamo ćeš me naći
Gde se branim od svakog zla
Kada ti se učini da si nesrećan
Ti zaviri u nju
Kako bi mogao videti i druge mogućnosti
Osetićeš bol samoće
Ali ti neću dozvoliti da vidiš moje oči
Pune želje, zbivanja i slobode...

Kada ti zatrebam
Nagni se nad moju prazninu
Uhvati svetlosti koliko ti treba
Odnesi je na neko drugo mesto...

Ako ti se učini da ti staje dah...
Da je vremena jako malo...
Da nećeš stići...
Ne brini.
U mojoj praznini svga ima
U Osmi Dan sve je stalo
Sve nestalo...
I tri sveta...
I tri sna...
U kojima živim ja.

   Vesna Lačković